VEST

Komunikolog je osoba koja upravlja komunikacijama i odnosima sa različitim tipovima javnosti.
 
Komunikacija integriše znanje, organizaciju i moć, zato je u savremenom društvu neophodno proučavati njene mogućnosti i nedostatke, vodeći računa o razvoju različitih vidova komunikacije i komunikacijskih sredstava. S obzirom na to da je područje društvene komunikacije u ekspanziji, potreba za stručnjacima ovog profila je sve veća.
Kako postoje različite vrste komunikacija i različiti kanali komunikacije i dijapazon zanimanja kojima može da se bavi komunikolog je šarolik.

Dijapazon poslova koje pokriva komunikolog:

    * PR menadžeri u kompanijama i javnom sektoru
    * Portparoli
    * Stručnjaci za odnose sa medijima
    * Account menadžeri i savetnici u reklamnim i marketinškim agencijama
    * Stručnjaci za oglašavanje
    * Stručnjaci za prodaju medijskog prostora
    * Marketing menadžeri
    * Marketing istraživači
    * Referenti marketinga
    * Brend menadžeri
    * Promoteri
    * Profesionalni treneri iz oblasti komunikacija

Smatra se da je zanimanje komunikologa jedno od najatraktivnijih i najprivlačnijh zanimanja zato što podrazumeva primenu različitih alata u kreiranju komunikacije – izgovorena i pisana reč, fotografija, video zapis, muzika, scenski pokret, uostalom, sve što može da posluži kao kanal kojim će poruka stići do svog cilja. Zanimanje je dinamično i zahteva svakodnevnu kreativnost i spremnost za nove ideje i prekoračenje poznatih granica.
 
Šta je u stvari komunikologija?


Komunikologija proučava na koje sve načine komuniciramo, kakva je sadržina i oblik naše međusobne i masovne komunikacije, a kakav je smisao, svrha i efekti? Kako se mi to sporazumevamo, šta nas podstiče na delovanje, kako funkcionišu različiti sistemi komunikacije. Komunikologija proučava proces prenošenja poruka i njihove refleksije.
 
Ova interdisciplinarna nauka ima korene u naukama i veštinama kao što su besedništvo, retorika, gramatika, filozofija, psihologija, lingvistika, itd. Danas se povezuje sa psihoanalizom, neurologijom, informatikom, sociologijom. Pored toga, komunikološke teme su bliske i prožimaju se sa studijama kulture.

U izvesnom smislu, može se reći da je komunikologija relativno mlada nauka, budući da je tek u prošlom veku nauka o opštenju i ljudskim odnosima nazvana ovim imenom. Komunikologija se izučava i pod nazivima studije komunikacija i medijske studije. Teorijsko-istraživačko i stručno polje savremene komunikologije je raznoliko.

Posmatrajući subjekte komunikacije, izdvajaju se sledeće oblasti:

1. Interpersonalna komunikacija istražuje ulogu neverbalnih i verbalnih poruka u razvijanju i održavanju ličnih veza. Teme interpersonalnog komuniciranja uključuju i veštine ubeđivanja, promenu stavova, pregovaranje, rešavanje sukoba, privlačnost sagovornika, strah od komuniciranja i dr

2. Komunikacija u malim grupama. Oblast u kojoj se izučava komunikacija troje i više osoba. Istražuje se kako male grupe nastaju, kako ostvaruju ciljeve i rešavaju probleme. Najčešće teme su komunikacione strategije u maloj grupi, kohezija grupe, uloge članova i liderstvo u grupi, koncenzus i sukob, uspešnost male grupe, porodica kao mala grupa, itd.

3. Organizacijska komunikacija
Oblast u kojoj se izučavaju poruke koje se razmenjuju unutar i između različitih organizacija. Izučavaju se problemi i načini interpersonalnog i komuniciranja u maloj grupi u kontekstu organizacije. Teme uključuju komunikaciju između nadređenih i podređenih, pregovaranje, rešavanje sukoba, mreže i sisteme poslovne komunikacije i dr.

4. Javna komunikacija
Oblast komuniciranja u javnim forumima. Teme su govorništvo, ubeđivanje, argumentacija, rasprava. Oblast podrazumeva i izučavanje tema iz obrazovnog i političkog komuniciranja.

5. Masovne komunikacije
Izučavanje (jednosmernog) komuniciranja posredovanog uz pomoć masovnih medija, poput štampe, televizije, filma i interneta. Teme podrazumevaju modele, strukturu i funkcije sredstava masovnog komuniciranja, oblikovanje i uticaj poruka u masovnoj komunikaciji, problem medijskih efekata i ciljeva, ispitivanja javnog mnjenja, medijsko zakonodavstvo, kritičku analizu poruka u medijima i dr. Podoblasti su reklama, novinarstvo, odnosi s javnošću, medijska kultura, itd.
6. Jezik i kodovi značenja
Oblast koja tematizuje verbalne i neverbalne znakove i poruke. U ovoj oblasti se istražuju pitanja domena važenja različitih znakovnih, a pre svega jezičkih i ostalih simboličkih sistema koji strukturiraju proces komunikacije, interkulturalno i neverbalno komuniciranje, oblikovanje, prenos i tumačenje poruka, kao i pojedine lingvističke i semiotičke teme iz strukture jezika i teksta, fonologije, semantike i pragmatike.

Koja je škola potrebna da se postane komunikolog?

Formalno obrazovanje u ovoj oblasti najčešće se stiče na studijskim programima iz novinarstva i masovnih komunikacija,, radija i televizije, filma, vizuelnih komunikacija, zdravstvene komunikacije, marketinga, brendiranja, menadžmenta odnosa sa klijentima, menadžmenta ljudskih resursa, reklame, odnosa s javnošću, internih korporativnih komunikacija.

 
Ove oblasti mogu se studirati na različitim fakultetima.
 
Na primer, postoje:

    * Novinarstvo i komunikologija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
    * Komunikacije i novinarstvo na Fakultetu za medije i komunikacije
    * Novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu

Sa kim, sa čim, na čemu komunikolog radi?

Kao što se iz dijapazona zanimanja vidi, komunikolog radi sa različitim vidovima javnosti, sa medijima i novinarima, sa vladinim institucijama, lokalnom zajednicom, ljudima od uticaja na različitim funkcijama, sa klijentima i firmama kojima pruža konsultantske usluge.

Komunikolog ostvaruje interakciju i sa najširom javnosti, sadašnjim, budućim, bivšim potrošačima, glasačima ili konzumentima nekog događaja, odnosno sa svima onima do kojih informacija može da dopre. Ukoliko se bavi ljudskim resursima fokus su zaposleni, kao i koordinacija između poslodavaca i osoba koje traže posao.

Kompetencije

Znanje: Da bi se stekla i razvila veština komunikacije neophodno je integrisati znanja iz različitih naučnih disciplina; sociologije, filozofije, psihologije, pedagogije, logike, politikologije, informatike, muzikologije, dramaturgije, poznavanja medija itd.

Veštine: Veština pisanja i formulisanja vesti, intervjua, saopštenja za javnost, veština korišćenja najrazličitijeg spektra komunikacionih sredstava, veština argumentovane disusije, dijaloga, veština govorništva i aktivnog slušanja, veština verbalne i neverbalne komunikacije, analitičnost, kritičko mišljenje i sposobnost kreativnog izražavanja,

Sposobnosti: Za komunikaciju su potrebni talenat, znanja, proučavanja i studiranja različitih naučnih disciplina, jer „niko nas ne mora učiti da komuniciramo, ali možemo naučiti kako komuniciramo“. Sposobnost da se prepozna dobra informacija, dobra prilika, mogućnost da se odreaguje. Sposobnost rada u stresnim i kriznim situacijama, timski rad ali sposobnost da se preuzme odgovornost lidera. Samokritičnost, umeće da se proceni saradnički tim i mogućnosti sa kojima raspolažemo. Dobre organizatorske sposobnosti, pragmatičnost i realnost u proceni situacije. Fleksibilnost u donošenju odluka jer su društveni tokovi promenjivi, ali i istrajnost i doslednost u filozofiji koju propagira i provodi.

Autorka: Renata Stanojević

http://www.mingl.org/karijera/zanimanje_meseca.php/2010/04/16/komunikolog.html