VEST

Учествујте у процесу израде закона о младима у Србији  попуњавањем упитника. Циљ упитника је да прикупимо мишљење младих људи, свих оних који се баве питањима везаним за младе, или су им пак ова питања важна, о областима омладинске политке које треба да се нађу у закону.Упитник  можете попуњавати до 20. марта 2010. године.

 
ЗАКОН О МЛАДИМА У ФУНКЦИЈИ ДОБРОБИТИ МЛАДИХ

 

У Републици Србији има око милион и по младих, што у односу на укупан број становника чини двадесет процената.  Млади људи у Србији припадају осетљивој групи којој је потребна посебна подршка  јер су суочени са различитим друштвеним баријерама које онемогућавају њихово потпуно укључивање у друштвене токове и пуни развој њихових потенцијала. Међу младима старости од 15 до 30 година има чак 0,6% неписмених, а без потпуне основне школе их је 4,70%. На евиденцији НСЗ пријављено је око 200.000 младих, што чини 27 % од укупног броја пријављених лица. Од укупног броја пријављених младих 64.000 су само са трећим степеном стручне, а 43.500 са првим степеном или без икакве формалне квалификације. Стопа незапослености младих у Србији  (према Анкети о радној снази)  за узраст 15-24 године је 40,47%,  а за узраст 24-30 године је 20,4%, Не постоје развијени механизми за учешће младих у доношењу одлука у  органима јединица локалне самоуправе и државне управе. Битан проблем омладинских удружења јесте и фрагментираност и недостатак сарадње. Не постоји кровна организација младих која  треба  да заступа интересе младих на националном нивоу.

 

Европска комисија је априла 2009. године усвојила нову ЕУ стратегију за младе под насловом  Млади - Улагање и оснаживање, у којој је дата пројекција да ће  број младих у ЕУ до 2050. године опасти за читавих 5%. Србија се такође суочава са континуираним опадањем броја младих у општој популацији. Тим пре је неопходно улагати у младе људе већ данас и стварати услове за пуни развој њихових потенцијала и квалитетан живот у земљи јер они су главна снага која утиче на економски и општи развој сваког друштва.

 

У Републици Србији  питања која су од значаја за младе регулисана су  кроз више закона, при чему постоје и одређене области од значаја за младе које нису регулисане постојећим прописима. Формирањем Министарства омладине и спорта започиње развој институционалног оквира за омладинску политику на националном и локалном нивоу. Кроз широк консултативни процес, у коме je учествовало  преко 16.000 младих, као и други кључни актери, припремљена је Национална стратегија за младе коју је Влада усвојила маја 2008, као и  Акциони план за њено спровођење који је Влада усвојила јануара 2009. године. Пре оснивања Министарства омладине и спорта постојало је пет локалних канцеларија за младе а на крају 2009. године 103. Започети су важни програми у области омладинске политике и развила се пракса која захтева да се додатно уреди  област омладинске политике кроз одговарајуће прописе.

 

У складу са Акционим планом за спровођење Националне стратегије за младе за период 2009-2014. године, министарство је почелo са радом на изради закона о младима. Тај закон има примарну функцију да обезбеди одрживу основу за развој и деловање друштвених актера који чине омладински сектор са циљем побољшања положаја младих и обезбеђивања права, простора, прилике и подстицаја за раст и развој сопствених потенцијала, као и активно учешће младих у друштву. Закон о младима треба да уреди постојећу праксу и да је додатно унапреди како би се на тај начин испунио наведени циљ, односно да јасно дефинише адресате закона, изворе, начела и принципе омладинске политике, актере јавне политике, начин организовања и њиховог коориднисаног деловања, и начела и принципе финансирања омладинских јавних политика.

 

Будући да је основни принцип у раду Министарства омладине и спорта партиципативност и да су млади најпозванији да се питају о садржају и решењима закона који треба да буде у функцији добробити младих, у свакој од фаза у изради закона обавиће се широк консултативни процес. У првој фази консултативног процеса разматраће се предлог области и тема које су важне за младе и које би могле бити питања и теме за разматрање приликом израде овог закона, а које је припремила  Радна група за припрему закона, на основу анализе циљева и мера одређених Националном стратегијом за младе, истраживања о положају и потребама младих у Републици Србији и на основу компаративне анализе прописа домаћег и страног законодавства као и примера добре праксе  у овој области.

 
1.    Адресати закона

По појмом адресати закона подразумевамо оне којима је закон намењен. У случају овог закона то су млада лица узраста од 15-30 година старости како их је Национална стратегија за младе дефинисала.
2.    Извори, начела и принципи омладинске политике

У оквиру закона за младе потребно је јасно дефинисати појам омладинске политике као свеукупне институционалне активности  која је  усмерена на побoљшање квалитета живота младих људи.

Уз појам омладинске политике поребно је одредити и основне изворе,  начела и принципе спровођења омладинске политике како би се осигурало да друштво уважи младе и да им помогне да искажу и остваре своје могућности у циљу личне и друштвене добробити, а у складу са основним националним и међународним документима која уређују питања младих.
3.    Актери јавне политике

Говорећи о актерима јавне политике, потребно је да се пронађе место и додатно дефинише омладински сектор као скуп свих актера који се баве младима и учествују у спровођењу омладинске политике.

Актере чине, првенствено, представници две велике групе: 1) постојеће институције задужене за спровођење државне политике за младе  и 2) различити облици удруживања грађана-цивилни сектор, који се бави младима или су у њима удружени млади, а који учествује или би требало да учествују у креирању и спровођењу омладинске политике.

Значај дефинисања омладинског сектора и актера јавне политике јесте у јаснијем сагледавању улога различитих актера, регулисању њихових међусобних односа и дефинисању подстицајних мера за развој омладинског сектора. Тиме се омогућава ефикасније и квалитетније заједничо планирање, спровођење, праћење и вредновање мера и активности у области омладинске политике.

Поред постојећих органа, институција, удружења и тела на различитим нивоима који су активни или би требало да буду активни у омладинском сектору, могуће је законом утврдити и друге актере, који тек треба да се оснују и одредити њихову улогу у омладинској политици.
4.    Начин организовања и координисања актера јавне политике

Како би се јавна политика за младе успешно спроводила потребно је обезбедити јасну координацију између актера јавне политике тј. конкретне механизме координације, поделу одговорности и надлежности актера јавне политике за младе, као и механизме за праћење спровођења и евалуацију активности и мера које се спроводе у оквиру омладинске политике.

Посебно је важно утврдити начине учешћа младих у планирању и спровођењу јавне политике за младе на националном и локалном нивоу који треба да буду засновани на принципу ко-менаџмента.
5.    Начела и принципи финансирања омладинских јавних политика и њихових адреса

Посебан део закона треба да предвиди јасне начине финансирања како координације и креирања јавних политика за младе, тако и институција задужених за спровођење јавне политике за младе, укључујући и цивилни сектор у оквиру омладинског сектора на бази одрживости програма и капацитета истих за учествовање у креирању и спровођењу националне политике за младе.

http://www.zamislizivot.org/vesti/aktuelno/291-zakon-o-mladima-u-funkciji-dobrobiti-mladih